Књижевна комуна у Петровцу
Овогодишња, трећа Књижевна комуна на отвореном, на платоу испред Црвене комуне у Петровцу, почеће у неђељу, 21. августа у 21 час гостовањем књижевника Горана Гоцића. Са Гоцићем ће разговарати писац и уредник Књижевне комуне Ђорђе Греговић. Организатор Књижевне комуне је ЈУ Народна библиотека Будве, а подржана је од стране ЈУ Музеји и галерије Будве, Туристичке организације Општине Будва и ХТП Будванска ривијера.
Гоцић је дипломирао енглески језик и књижевност (Филолошки факултет у Београду, 1991), а магистрирао медије и комуникације (Лондонска школа економије и политичких наука, 1999). Написао је есеје за 22 зборника (Од хуманизма до мета- пост- и трансхуманизма, Петер Верлаг, 2016; Деградирана моћ: Медији и косовска криза, Плуто Пресс, 2000, објављен на енглеском, норвешком и српском, итд.).
Написао је и четири студије - Енди Ворхол и стратегије попа (Прометеј, 1997), Желимир Жилник: Изнад црвене прашине (Институт за филм 2003, коаутор, објављена на српском, енглеском и шпанском језику), Како убити Бетовена: Болест у загрљају културе (Завод за уџбенике, у штампи) и Емир Кустурица: Култ маргине (Њаллфлоњер Пресс, 2001, објављена на енглеском, српском и кинеском), коју је двонедељник Обсервер изабрао међу пет филмских књига године у Великој Британији. Књига Култ маргине постала је академски хит, може се наћи у библиотекама широм свијта и једна је од најцитиранијих академских студија коју је написао неки домаћи аутор.
Гоцић је учествовао у продукцији десетак документарних филмова у разним својствима, најчешће испред камере. Најзначајнији од њих је Проклети странци (Велика Британија, 2000), рађен за угледни серијал Канала 4 специјализован за истраживачко новинарство, у којем је радио као репортер и сниматељ. Филм је освојио телевизијску награду Приџ Еуропа Специал Цоммендатион (2001). У документарцу Балкански дневник: Бугарска (Бугарска/Србија, 2010) дебитовао је у улози сценаристе и редитеља.
Добитник је двије Борбине награде за есеј о друштву (1996. и 1997), награде "Душан Стојановић" за публикацију у области филмологије (2002/2003). Његов први роман Таи (Геопоетика, 2013, објављен на српском, енглеском и македонском) отворио је нову парадигму у приповједаштву, постао бестселер и освојио четири националне награде, укључујући награду „Милош Црњански“ (2011/2013) и НИН-ову награду за роман године (2014), те ушао у шири избор за међународну Даблинову награду (2015).
"Човек из нехата" је, према наводима писца и уредника књиге Зорана Пеневског, један од кључних разлога постојања едиције Еклипса: "Врхунски стил, интелектуална провокација и естетско дијагностицирање наше стварности сигурно стављају Гоцића у врх српске књижевности“.
"Опет сам се породио царским резом. Статистика каже да ми је ово трећи роман и шеста књига“, рекао је Гоцић поводом "Човека из нехата", који описује као "мушки роман који ће читати женска публика".
"То је транзицијска фантазмагорија у коју је уткана историја моје породице“, додао је Гоцић, новинар, уредник, филмски аутор, преводилац, књижевник и академски професор.
Његове је радове објавило или емитовало тридесетак медијских кућа на дванаест језика, између осталих дневници Борба, Политика и Индепендент; телевизијске станице РТС и Канал 4; магазини Екран, Сигхт & Соунд и Интернатионал Филм Гуиде. Радио је као уредник у више медија (Дневни телеграф, Плејбој, Би-Би-Си мониторинг). Током ратова у бившој Југославији наступао је на глобалним телевизијским станицама ББЦ Њорлд и Нењс 24 као политички коментатор, специјализован за питања културе о којој континуирано објављује текстове три деценије.
