Novosti

На 6. Књижевном фестивалу Ћирилицом у петак, 26. августа представићемо нову књигу из издаваштва Народне библиотеке Будве – монографију о браћи Боцарић (Анастасу и Шпиру) под називом Путници са кистом, ауторке историчарке умјетности Драгане Ивановић. Представљање ће се одржати на Тргу између цркава са почетком у 21 час а о овом значајном дјелу - о двојици браће, рођеним Будванима - како за наш град тако и за црногорско културно насљеђе говориће рецензентиње, историчарке умјетности Љиљана Зековић и Снежана Ивовић. Штампање ове импозантне монографије са преводом на енглески језик свесрдно је подржала Туристичка организација Општине Будва. Превод са нашег на енглески језик потписују Данијела Божовић и Гордана Љубановић.

Историчарка умјетности Снежана Ивовић у свом осврту на монографију Путници са кистом истиче: „Ова Монографија представља драгоцјено свједочанство о двојици великана, свестраних ликовних стваралаца, потпунијим. Пратећи њихов рад и животни пут од почетака до стицања статуса цијењених ствараоца како у Црној Гори тако и у другим срединама (Грчкој, Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини), ауторка упоредо прати и турбулента историјска дешавања којима су ови умјетници били непосредни свједоци и судионици. Детаљном стручном анализом, хронологијом и мноштвом приложених докумената и репродукција, Драгана Ивановић је овим дјелом, употпуњеним до сада непознатим подацима, рађеним стрпљиво, посвећено и са великом љубављу и ентузијазмом, поставила темеље за даље проучавање првих школованих црногорских сликара. Дјело браће Боцарић, које представља незаобилазан сегмент за разумијевање развојних токова ликовног стваралаштва и историјско-друштвених прилика с краја XIX и прве половине XX вијека у Црној Гори и шире, презентовано је на најбољи начин не само стручној, већ и широј публици.“

Своју рецензију историчарка умјетности Љиљана Зековић закључује сљедећим ријечима: „Ликовни ствараоци браћа Боцарић, Анастас и Спиридон Шпиро, грчког порјекла, школовани у Атини и Венцији, рођени Будвани, космополите, добили су заслужену, изванредну и пажње вриједну Монографију чија је ауторка уважена историчарка умјетности Драгана Ивановић која је дала примјер како се треба односити према великанима црногорског културног насљеђа који својим умјетничким дјелом и ангажованошћу представљају и респектабилан дио културне баштине других земаља.“

Драгана Ивановић, историчарка умјетности и музејски савјетник, завршила је Филозофски факултет, група за историју умјетности у Београду. Kаријеру је започела у Будви као први историчар умјетности у свом граду у РО „Стари град“ гдје је са стручним тимом састављеним од архитеката, археолога, инжењера, конзерватора, рестауратора радила на обнови будванског старог језгра послије земљотреса 1979. године.
По завршетку радова, фирма одлази под стечај а Ивановићева прелази у Kултурно-информативни центар , гдје ради као кустос у Модерној галерији која је била смјештена у бившој згради Зета филма. Године 1991. формирањем ЈУ „Музеји, галерија и библиотека“ Будва ради у Модерној галерији до 2012. године када својевољно напушта посао. Од 1996. до краја радног ангажмана обавља дужност руководиоца Галерије. Од 1985. год. пише за културне рубрике у Побједи и Приморским новинама. Kасније, дуги низ година пише стручне текстове за београдски часопис Ликовни живот. Аутор и организатор је великог броја самосталних и колективних изложби умјетника са еx југословенскх простора и Црне Горе. Први пут на простору црногорске ликовне сцене организовала је презентације дјела: Николе Граовца, Сликарство јужнословенских земаља, Жена лик у сликарству, Савремено сликарство у црногорским музејима и галеријама, затим презентације дјела Оље Ивањицки, Милана Туцовића, Владимира Дуњића, Ђорђа Црнчевића,
Ђорђа Илића, Миодрага Вујачића Мирског, Рајка Попиводе, Раде Селаковић, Тодора Стевановића. Био је знатан број тематских изложби у сарадњи са приватним колекционарима и музејским институцијама. Још увијек се памте изложбе Тежња ка лијепом (из приватних колекција), Ретроспектива Милорада Бате Михаиловића, Љубинке Јовановић и многе друге. Сарађивала је са Иваном Симеуновић Ћелић на монографији Мило Милуновић 1996. године. У Задужбини Илије М. Kоларца у Београду, пред знатним бројем посјетилаца, сликара, критичара, теоретичара умјетности, одржала је уз пројекцију, сртучно предавање о настанку, раду и дотадашњим успјесима будванске Модерне галерије, која је била сврстана међу најбоље на територији Црне Горе и Србије у октобру 2000. године. Поводом обиљежавања тридесетогодишњице рада исте објавила је публикацију III деценије Модерне галерије. Ауторка је преко пет стотина библиографских јединица о сликарима и текстова за каталоге, предговора и текстова у стручним часописима Шквер и Паштровски Алманах.

Дуго времена бавила се животом и дјелом Марка K. Греговића и Анастаса и Шпира Боцарића. За монографију Будва, 1996. написала је текст „Ликовна умјетност у Будви и околини“. Била је селектор за ликовни програм Града театра 2004. и уредник монографије Јован Јово Ивановић 2018. године.