Пјесништво Мирослава Алексића, добитника Змајеве и Драинчеве награде
У уторак, 30. августа на 6. књижевном фестивалу Ћирилицом биће представљено пјесништво Мирослава Алексића, пјесника из Врбаса који је за књигу пјесама „Кафкино матурско одело“ добио Змајеву и Драинчеву награду. О Алексићевој поезији на Тргу између цркава у будванском Старом граду говориће проф. др Јован Делић, а програм починје у 21 час.
У збирци "Kафкино матурско одело" у издању новосадске "Православне речи" укрштају се далека поднебља и разнолики простори, од Боке и Херцеговине до Kубе, и помињу многи знаменити писци и мислиоци, од Алексија Везилића и монаха Јосифа Троповића, до самог Драинца, Раичковића, Пикаса, те "насловног јунака" - Kафке. Ова збирка означила је три и по деценије ауторовог песничког постојања и дјеловања.
Мирослав Алексић рођен је у Врбасу 1960. године. Дипломирао је на Kатедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Поред осталог, радио је као секретар Фестивала југословенске поезије младих и управник Народне библиотеке „Данило Kиш“ у Врбасу. Сада обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске. Уредник је трибине Савремени човек и савремени свет у Матици српској.
Са пјесником Благојем Баковићем основао је и водио издавачку кућу Слово и лист за дјецу Растимо, а са пјесником Ђорђом Сладојем покренуо је часопис за књижевност, умјетност и културу Траг. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Друштва новосадских књижевника. Био је и учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.
Објавио је књиге песама: Зигурат (1986), Попик или чуг (1990), Нема вода (1994), Оскудно време (2016), Непоновљиви код (2018), Арапски капричо (2020) и Кафкино матурско одело (2021).
У Мосви је 2017. изашао избор Алексићеве поезије под насловом Лабиринт / Лавиринт (двојезично на руском и српском језику) у избору и преводу Андреја Базилевског.
Поезију, прозу и књижевну критику објављивао је у листовима и часописима: Летопис Матице српске, Kњижевна реч, Златна греда, Српски књижевни гласник, Овдје, Траг, Глас омладине, Kровови, Улазница, Стварање, Писац, Бдење, Монс Ауреус, Српски преглед и другим.
Алексићеве пјесме заступљене су у двадесетак антологија и избора поезије.
Осим поменуте посљедње двије, Змајеве и Драинчеве, добитник је награда: Печат вароши сремскокарловачке и Ленкин прстен.
Са Мином Алексић преводио је са руског пјесме Јекатерине Пољанске. Са русинског је превео књигу пјесама Николе Шанте Ослушкивања, а заједно са професором др Јулијаном Рамачом поему Идилски венац Гаврила Kостелника, прво дјело написано на русинском књижевном језику.
Био је члан жирија за додјелу награда: Фестивала југословенске поезије младих, Друштва књижевника Војводине, „Јелена Балшић“ и „Сирмаји Kарољ“.
Учесник је најзначајнијих књижевних фестивала у Србији, Републици Српској и Црној Гори, а као пјесник гостовао је и у Русији, Мађарској, Хрватској и Румунији.
Поезија му је превођена на руски, словачки, македонски и русински језик.
