Novosti

U petak, 29. jula, nastavlja se dramski program ovogodišnjeg festivala gostovanjem Šabačkog pozorišta, koje će izvesti novu predstavu Nikite Milivojevića „Perikle“, rađenu po istoimenoj Šekspirovoj komediji iz 1608. godine. Predstava je rađena u koprodukciji Šabačkog pozorišta, Itaka Art centra iz Inđije i Grada Novog Sada. Predstava će biti izvedena na sceni između crkava, sa početkom u 21.30 časova.

Komedija „Perikle“ pripada četvrtom razdoblju Šekspirovog stvaralaštva, koje istoričari književnosti vezuju za period od 1609. do 1612. godine. Ono je nazvano ''romantično'', odnosno ''poslednje'', a obuhvata tragikomedije ili romantične drame: Simbelin, Zimsku bajku i Buru, kao i dramu čije je autorstvo bilo upitno, imajući u vidu praksu pisanja u više ruku u vremenu elizabetanskog pozorišta, „Perikle, tirski princ“. Međutim, budući da su šekspirolozi utvrdili da je više od polovine teksta autorstvo poznatog pisca, i ova drama se pripisuje Šekspirovom kanonu od 34 drame. Šekspir je u ovom periodu sarađivao u druga dva pozorišna komada, „Henri VIII“ i „Dva plemenita rođaka“, vjerovatno sa Džonom Flečerom. Edvard Dauden je ovo razdoblje opisao ka razdoblje ''na visinama'', jer je Šekspir sada iz meteža i muke poslovanja, iz mraka i tragične misterije, iz mjesta okruženih užasom i zločinom, posredstvom snage ljubavi, dostigao čiste i vedre visine.

Radeći na ovoj predstavi Nikita Milivojević je naglasio: „Nalazim da je nekoliko poslednjih Šekspirovih komada (’Simbelin’, ’Zimska bajka’, ’Perikle’, ’Bura’) zaista vrlo posebno. U njima kao da nema stvarne istine, više su nekakave fantastične priče prepune neverovatnih događaja, sa puno obrta i iznenađenja, ali i sa dosta nedoslednosti i neusaglašenosti među događajima. Dosta toga je vremenski i prostorno imaginarno i deluje kao ’bajka’. Kako poslednjih godina imam utisak da živim u jednoj ’bajkovitoj’, prilično nestvaranoj stvarnosti, u kojoj je sve moguće, ođednom su ovi poslednji Šekspirovi komadi postali jedni od mojih omiljenih. Upravo mi ta ’neverovatnost događanja’ predstavlja jednu od njihovih posebnih draži. ’Perikle’ je među najređe igranim Šekspirovim tekstovima i ovo će biti prvo izvođenje ovog Šekspirovog komada u srpskoj pozorišnoj produkciji“.

Nikita Milivojević jedan je od vodećih srpskih pozorišnih reditelja danas. “Angažovanošću svojih predstava obeležio je devedesete godine u teatru, a smelim i novim čitanjem klasike uveo ga u novi vek.” (Jovan Ćirilov). Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u zemlji i regionu: nagrade Bojan Stupica, više Sterijinih nagrada za režiju, Bitefove nagrade, nagrade kritike pozorišnog časopisa Scena, godišnjih nagrada Narodnog pozorišta Beograd, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Grada teatra Budva, Narodnog pozorišta „Ljubiša Jovanović“ Šabac, i mnogih drugih; na festivalima u Kragujevcu, Vršcu, Šapcu, Novom Sadu, Skopju. U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije predstava „Banović Strahinja“ u režiji Nikite Milivojevića, rađena u produkciji „Grada teatra“ 1996. godine, proglašena je najznačajnijim pozorišnim ostvarenjem devedestih godina 20. vijeka. Za „Grad teatar“ je, pored „Banović Strahinje“, režirao predstave: „San ljetnje noći“, „Karolinu Nojber“, „Ivanova“. Godine 2000. karijeru nastavlja u Grčkoj. Predstave „Ivanov“ (A. P. Čehov) i „Zločin i kazna“ (F. M. Dostojevski) u teatru Amore – proglašene su pozorišnim događajima u Atini. Predstava „Tri sestre“ (A. P. Čehov) u teatru Katja Dandulaki dobija nagradu za najbolju režiju u Atini. Pored Grčke, režirao je i u Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD, itd. (Kalderon, Šekspir, Eshil, Sofokle, Čehov, Bulgakov, Pinter, T. Man, Breht, H. Miler, Ruževič, Vitrak, Jonesko, Bond, Beket, Stopard, Meterlink, Sartr, itd.) Napisao je scenario i režirao igrani film „Jelena, Katarina, Marija“ (New York, 2008-2009) po motivima knjige „New York, Beograd“ D. Miklje. Od 1996. do 2004. Bio je redovni profesor na odsjeku gluma/režija Akademije umetnosti u Beogradu, a izmešu 2005. i 2009. direktor Beogradskog interacionalnog teatarskog Festivala (BITEF) i Teatra Bitef. Od 2009. redovni je profesor na Katedri za glumu/režiju Akademije umetnosti Novi Sad. Živi i radi u Beogradu.

Milivojević potpisuje i adaptaciju i scenografiju, kostimografiju je uradila Jelena Stokuća, a muziku Kosta Pavlović. Asistent reditelja je Vladimir Milojević.

U predstavi igraju: Aneta Tomašević, Sonja Milojević, Zoran Karajić, Ervin Hadžimurtezić, Dejan Šarković, Vladimir Milojević, Deana Kostić, Miloš Vojnović, Strahinja Barović i Kristina Pajkić.