Obavještavamo vas i pozivamo da će u srijedu 31. avgusta 2022. godine u 21 čas u Spomen domu „Crvena komuna” u Petrovcu biti otvorena izložba crteža Verice Bulatović-Filipović pod nazivom „Flow“. Izložbu ce otvoriti mr Marija Džoganović, profesorica i dekanka Fakulteta Vizuelnih Umjetnosti.
У четвртак, 1. септембра на 6. књижевном фестивалу Ћирилицом биће уприличено вече посвећено преминулом др Мирославу Лукетићу. О Лукетићу ће на Тргу између цркава у Старом граду говорити Немања Куљача, др Предраг Зеновић и Тијана Котарац, а биће и приказан филм „МИРО, човјек и град“ који су радили ЈУ Народна библиотека Будве и Туристичка организација Општине Будва.
Predsjednik Opštine Budva Milo Božović razgovarao je sa ministarkom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Anom Novaković Đurović o kapitalnim investicijama koje je neophodno realizovati u narednom periodu u zoni morskog dobra na teritoriji opštine Budva.
Na sastanku je konstatovano sa je izgradnja šetališta Budva - Rafailovići prioritetna investicija, koja će se izvoditi fazno, u saradnji sa Javnim preduzećem za upravljanje morskim dobrom Crne Gore.
Obavještavamo vas i pozivamo da će u utorak, 30. avgusta 2022. godine u 20.30 časova u Modernoj galeriji „Jovo Ivanović” u budvanskom Starom gradu biti upriličen poetski performans Snježane Akrap-Sušac pod nazivom „Zamalo emotivne pjesme…i priče“, u kom pored autorke učestvuju Ljeposava Lela Dobriša, Berislav Latković, Zoran Petrušić i Dragan Poadić, dok će u muzičkom dijelu programa nastupiti Aleksandra Magud (sopran) i Dejan Krivokapić (klavir).
Посљедњег августовског дана, у сриједу са почетком у 21 час на Тргу између цркава у Старом будванском граду представићемо нову књигу из издаваштва Народне библиотеке Будве – Цркве и манастири (Будва, Паштровићи и Грбаљ) аутора Младена Црногорчевића. О књизи ће говорити мр Луција Ђурашковић, мр Гордана Љубановић и парох будвански Александар Лекић.
У уторак, 30. августа на 6. књижевном фестивалу Ћирилицом биће представљено пјесништво Мирослава Алексића, пјесника из Врбаса који је за књигу пјесама „Кафкино матурско одело“ добио Змајеву и Драинчеву награду. О Алексићевој поезији на Тргу између цркава у будванском Старом граду говориће проф. др Јован Делић, а програм починје у 21 час.
Предсједник Општине Будва Мило Божовић сусрео се са архиеписком пећким, митрополитом београдско-карловачким патријархом српским господином Порфиријем.
Срдачан сусрет предсједника Општине Будва Мила Божовића организовао је конзул амбасаде Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић.
Патријарх српски господин Порфирије борави у тродневној посјети Херцег Новог поводом крсне славе Велике Госпојине и јубиларних 640 година од оснивања града Херцег Нови.
О Будванској културној баштини (тврђавама, стазама и култу Свете Марије у Будви) говорићемо у недјељу, 28. августа на Тргу између цркава у оквиру 6. Књижевног фестивала Ћирилицом. У програму који почиње у 21 час учествују археолог мр Младен Загарчанин, историчарка умјетности мр Луција Ђурашковић и архитектица Јелена Лазић.
Uskladu sa Programom rada i Finansijskim planom za 2022. godinu, Turistička organizacija opštine Budva Budva.travel, objavljuje JAVNI POZIV za izbor i otkup izvornih budvanskih suvenira.
U želji da i ubuduće doprinosi očuvanju i stvaranju prepoznatljivog i privlačnog turističkog ambijenta kroz promociju Budve, Turistička organizacija opštine Budva poziva sve zainteresovane za podnošenje prijava po Javnom pozivu za izbor i otkup suvenira koji će odražavati autentične kulturne, istorijske, prirodne i turističke karakteristike budvanske rivijere i njene okoline.
У оквиру 6. Књижевног фестивала Ћирилицом у суботу, 27. августа на Тргу између цркава у Старом граду Будве биће уприличено ауторско вече једног од најзначајнијих српских аутора – Владимира Пиштала. О Пишталовом стваралаштву говориће пјесник, есејиста, књижевни критичар и путописац Ненад Шапоња. Програм почиње у 21 час.
Владимир Пиштало рођен је 1960. године у Сарајеву. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Сарајеву, стекао је звање мастера на Универзитету у Њу Хемпширу, Одсјек за америчку историју, гдје је и докторирао.